Navigacija: Početna

Partneri udruženja

  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow

Medijski partneri

Baner
Baner

Passipedia

Baner

Pretraga

EU zaostaje za ciljevima energetske efikasnosti
utorak, 22 oktobar 2013 14:18

energetska efikasnostSamo četiri zemlje Evropske unije na putu su da do 2020. godine ispune ciljeve energetske efikasnosti ali Unija ide u pravom smeru ka realizaciji projektovanog povećanja korišćenja obnovljive energije i smanjenja emisije gasova koji izazivaju efekte staklene bašte. Gledano po zemljama, nijedna nije dobra po sva tri cilja ali nijedna nije ni loša po sva tri. Ukupno pozitivne performanse beleži 14 članica EU, peformanse četiri zemlje su neutralne a devet zemalja ima negativan ukupan rezultat.

 

Ciljevi EU na planu energije (ciljevi 20/20/20) uključuju smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu za 20%, povećanje udela obnovljivih izvora energije (Sunce, voda, vetar) u zadovoljenju potreba Evrope za energijom za 20% i povećanje energetske efikasnosti širom EU za 20%.

 

Novi izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), objavljen 9. oktobra, pokazuje dosadašnji napredak EU kao celine i članica pojedinačno ka energetskim i klimatskim ciljevima koji treba da budu ostvareni do 2020. godine.

 

Na nivou EU

 

Cilj smanjenja emisije štetnih gasova verovatno će biti ostvaren jer je EU između 1990. i 2012. skresala emitovanje gasova koji izazivaju efekte staklne bašte za 18%.

 

"EU je 2012, dakle osam godina pre roka, bila veoma blizu da dostigne taj cilj", ističe se u izveštaju Agencije i napominje da bi cilj čak mogao da bude i premašen za četiri procentna poena.

 

Kako se navodi, 15 članica koje su u EU ušle pre 2004. godine (poznate kao EU15) imaju još bolje rezultate i mogle bi da premaše ciljeve iz Protokola iz Kjota za 5,5% u proseku.

 

"EU je od 1990. znatno smanjila štetnu emisiju dok joj je ekonomija rasla. To pokazuje da klimatska politika može da se sprovodi tako da podstiče zapošljavanje i rast. Naš cilj smanjenja štetne emisije za 20% je na dohvat zahvaljujući klimatskoj i energetskoj politici (EU). I, uz pomoć dodatnih mera, na putu smo da premašimo projekciju", istakla je komesarka za borbu sa klimatskim promenama Koni Hedegard (Connie Hedegaard), preneo je EurActiv.com.

 

I ispunjenje cilja o obnovljivim izvorima je na blizu - u 2011. godini iz obnovljivih izvora pokriveno je 13% potrošnje energije u EU i očekuje se da do 2020. taj udeo poraste taman toliko da se stigne do ciljanih 20%.

 

Međutim, dostizanje cilja o energetskoj efikasnosti ostaje veliki izazov za EU, upozorava se u izveštaju i traži od članica da hitno preduzmu mere kako bi ubrzale aktivnosti koje vode povećanju energetske efikasnosti.

 

Na nacionalnom nivou

 

Slika je mnogo kompleksnija na nacionalnom nivou - nijedna članica nije na putu da ispuni sva tri cilja ali takođe nijedna ne zaostaje za sva tri cilja kao ranije.

 

Direktor Agencije Hans Brojninks (Hans Bruyninckx) istakao je da u cilju smanjenja štetne emisije gasova članice moraju dobro da vagaju da se ne bi desilo "da se ono što je izbor danas, u budućnosti pokaže kao greška".

 

Izveštaj je potvrdio da šest zemalja - Austrija, Belgija, Finska, Irska, Luksemburg i Španija, moraju osetno da pojačaju napore kako bi smanjile emisiju gasova koji izazivaju efekte staklne bašte. Međutim, i uz mere koje su u pripremi na nacionalnom planu, ne očekuje se da te zemlje dostignu nacionalne ciljeve o smanjenju emisije ugljen dioksida.

 

Bugarska, Nemačka, Italija, Letonija, Litvanija, Holandija i Slovenija će ispuniti nacionalne ciljeve za 2020. godinu samo ako sprovedu planirane mere, ukazuje se u izveštaju.

 

Kada je reč o obnovljivim izvorima, šest članica EU - Belgija, Francuska, Letonija, Malta, Holandija i Britanija, nije ispunilo svoje ciljeve za 2011-12.

 

Najgora situacija je kod energetske efikasnosti gde, osim četiri zemlje (Bugarska, Danska, Francuska i Nemačka), svi kasne u većoj ili manjoj meri zbog neprimenjivanja politika i efekata ekonomske krize.

 

Istog dana kada je objavljen izveštaj predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej pozvao je na donošenje strategije o energetskoj efikasnosti u građevinarstvu EU jer je to sektor na koji, prema njegovim rečima, EU mora da obrati posebnu pažnju kako bi ostvarila cilj povećanja energetske efikasnosti. Van Rompej je rekao i da bi takva strategija pomogla da se u EU otvori dva miliona radnih mesta.

 

Novim sedmogodišnjim budžetom EU za 2014-20. sredstva za energetsku efikasnost u zgradama su udvostručena, na oko 23 milijarde evra.

 

Izvor: EurActiv.rs
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet sa sajta euractiv.rs)

Foto: Sxc.hu