Da li je moguće realizovati zgradu u energetskom razredu  B, A ili A+ a da se zaptivenosti ne tretira?

Kako izvesti dobro zaptivenu zgradu prema Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada?

Kako izvesti i kontrolisati zaptivenost od n₅₀=0,6 h^-1?

Šta je to RAL ugradnja prozora i vrata?

Ukoliko govorimo o potrošnji energije za grejanje zgrada moramo znati kakva je zaptivenost zgrade jer prilično utiče na potrošnju energije za grejanje. Dosadašnja praksa je pokazala da je zaptivenost u stručnim krugovima još uvek velika nepoznanica. U fazi projektovanja tj. izrade Elaborata energetske efikasnosti ta vrednost se određuje od strane odgovornog inženjera energetske efikasnosti, u fazi izvođenja se u 99% slučajeva se ne vodi računa o vazdušno nepropusnom sloju i na kraju izostaje kontrola broja izmena vazduha odnosno zaptivenosti.

Ostaje pitanje u kojoj meri energetski elaborati odražavaju realno stanje zgrada u Srbiji?

Prema normi SRPS EN ISO 13789 i Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada zaptivenost zgrada može biti dobra n₅₀=0,5 h^-1, srednja n₅₀=0,7 h^-1 i loša n₅₀=1,2 h^-1.  Šta to zapravo znači?

Zaptivenost zgrade pored debljine termoizolacije predstavlja veoma bitnu kategoriju koja utiče na potrošnju energije za grejanje. U postojećem fondu zgradarstva u Srbiji je normalna pojava da se zavesa njiše na vetru dok je prozor zatvoren. Iskustveno na osnovu merenja, broj izmena vazduha u ovim zgradama je n₅₀>3,0 h^-1 i daleko lošije od propisanog standarda.

Situacija je još alarmantnija ukoliko govorimo o stambenoj novogradnji za tržište. Na osnovu iskustva iz prakse najčešća situacija je da se Elaboratom energetske efikasnosti predvidi zaptivenost dobra ili srednja zaptivenost sa brojem izmena vazduha n₅₀=0,5-0,7 h^-1, kako bi se računski dostigao najviši mogući energetski razred. U fazi realizacije objekta nema kontrole zaptivenosti pa izvođači izvode radove kao i decenijama unazad. Na osnovu merenja u ovakvim zgradama testom propustljivosti vazduha došli smo do rezultata koji su daleko viši od našeg standarda i iznose n₅₀=3,0- 4,0 h^-1.

Na osnovu ovih činjenica postavlja se pitanje ko je na kraju oštećen?

Odgovor više nego jasan, jedini oštećeni je krajnji korisnik prostora koji misli da je kupio/iznajmio nekretninu energetskog razreda A, da bi se posle kontrole i merenja ustanovilo da je nekretnina razreda C ili lošija.

Kako izvesti dovoljno zaptivenu zgradu?

U kakvoj vezi je zaptivenost zgrade sa energetski razredom?

Kako izmeriti broj izmena vazduha?

Odgovore na ova pitanja možete saznati na prezentaciji „Energetski razred zgrada i zaptivenost“ koji će se održati 25.10.2013. u Beogradu, u organizaciji Centra pasivna kuća i Energy Concept d.o.o.

Prijavite se!

Učešće na workshopu je besplatno.

Broj učesnika je ograničen.

Prijava obavezna.

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
060 44 55 481, kontakt osoba: Marija Injac