Pasivnim zgradama protiv astme

 

Australija ima visoku stopu respiratornih bolesti u svetu. Chris Nunn iz kompanije AMP Capital smatra da standard pasivnih kuća primenom mehaničke ventilacije obezbeđuje čist vazduh unutar objekata i time može pomoći u borbi protiv respiratornih bolesti.

Razvijen početkom devedesetih u Nemačkoj, standard pasivnih kuća se zasniva na primeni izolacije, visoke zaptivenosti zgrada, mehaničke ventilacije sa rekuperacijom i dizajnom. Kao rezultat, pasivne kuće omogućavaju visoki komfor i ugodnu temperaturu od 20 do 25 stepeni, sa izrazito niskom potrebom energije za grejanje i hlađenje, bez primene aktivnih sistema.

„Kada mislimo o pasivnim kućama, mislimo o energetskoj efikasnosti. Ali drugi aspekt, koji se manje razmatra je faktor komfora“, kaže direktor sektora za održivost kompanije AMP Capital.

„Sa trostrukim zastakljenjem, dobrom zaptivenošću i superizolacijom, mehaničkom ventilacijom i kvalitetnim unutrašnjim okruženjem, u ovim zgradama nema kondenzacije i pojave buđi i plesni.“

„Upotrebom mehaničke ventilacije sa rekuperacijom toplote i filtracijom, omogućen je stalni dovod svežeg vazduha i uklanjanje čestica i polena, a time doprinosimo zdravlju disajnih organa i
ograničavamo izlaganje uzrocima astme u vazduhu“, dodaje on.

Više od 80,000 kuća, škola, poslovnih i drugih zgrada izgrađeno je prema standardu pasivne gradnje, a oko 10,000 zgrada je i zvanično sertifikovano.

Chris Nunn, član odbora australijske asocijacije za pasivne kuće „the Australian Passive House Association board“, izjavio je da gradnja prema pasivnom standardu nije dovoljno zastupljena na australijskom tržištu, jer se nalaze na podneblju sa relativno blagom klimom. Većina pasivnih zgrada nalazi se u hladnijim klimatskim područjima Evrope i Severne Amerike, ali postoje i brojni primeri u toplim klimatima, uključujući Španiju, Grčku, Tursku, Čile i Novi Zeland.

Jedan od šest Evropljana živi u „nezdravim“ zgradama, prema Healthy Homes Barometer, objavljeno 2017. godine. Ovaj izveštaj, usvojen od strane Evropske komisije, utvrdio je da respiratorne bolesti koštaju evropske zemlje približno oko 123 milijarde dolara godišnje kroz smanjenu produktivnost i direktne zdravstvene troškove.

Na Novom Zelandu za sanaciju hiljade kuća sa lošom zaptivenošću potrošene su milijarde. U avgustu ove godine, Udruženje za istraživanje zgrada Novog Zelanda, the Building Research Association of New Zealand, objavilo je istraživanje, koje je pokazalo da je 49% kuća imalo problem sa vlagom i buđi.

Australijski institut za zdravlje i socijalni rad kaže da su bolesti respiratornih organa među šest vodećih bolesti u državi. Broj obolelih od astme je među najvišim na svetu.

Chris Nunn smatra da se u pasivnim kućama sa primenom mehaničke ventilacije, i time kontrolom vlažnosti, smanjuju rizici nastanka astme.

Većina zgrada građenih prema pasivnom standardu je stambenog tipa, ali se i sve veći broj poslovnih zgrada sertifikuje prema ovom standardu.

Chris Nunn upućuje na zgradu RHV.2 u Beču, sa 21. spratom i kancelarijskim prostorom od 27.000 m2, koja je prva sertifikovana komercijalna zgrada. Među ostalim primerima naveo je i planirani kompleks zgrada za 12.000 osoba u Hajdelbergu, 118 jedinica u okviru doma za negu starijih osoba u Insbruku i stambenu zgradu u Njujorku, koja ima 26 spratova i 350 soba namenjenih za 530 studenata, koji studiraju na Univerzitetu Cornell.

U maju su Savet za zelenu gradnju Australije „the Green Building Council of Australia“ i Asocijacija pasivnih kuća Australije „the Australian Passive House Association“ dogovorili zajedničku saradnju kako bi promovisali energetski efikasnu gradnju.

Pasivna kuća nije samo objekat sa blizu nula energije potrošnje, već pasivne kuće nam mogu pomoći da podignemo standarde, odaberemo kvalitet, komfor i zdravije okruženje.

 

Izvor: www.propertycouncil.com.au