U ponedeljak, 28. decembra 2009. u Domu inženjera Srbije održano je predavanje na temu niskoenergetske gradnje na područiju Srbije. Okupljenima su se obratili zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije, Mr Bojan Kovačić, nakon čije uvodne reči je usledilo predavanje Veljka Milkovićao samogrejnoj ekološkoj kući. Završnu reč je dao Nenad Miloradović, diplomirani inženjer mašinstva, objašnjavajući istorijat gradnje kuća kroz aspekt energetske efikasnosti.
Tvorac idejnog koncepta niskoenergetske kuće, Veljko Milković objasnio je da se niskoenergetski vid gradnje postiže kombinacijom korišćenja sunčeve energije i ukopavanjem objekta, odnosno nasipanjem zemlje sa travnatim pokrivačem. Otvori dizajnirani da prime što više sunca sa reflektujućim folijama koje uvećavaju nivo insolacije su način na koji kuća dobija energiju. Uloga pokrivača da je zadrži tako da se ovakav tip objekata može kategorisati kao solarna zemunica. Zanimljivo je da ova kuća primenjuje osnovne principe pasivne kuće tako da su njene odlike dobra termička izolacija i pasivni solarni dobici. Autor je svoju ideju ostvario zajedno sa vlasnikom kuće, inženjerom elektrotehnike Aleksandrom Nikolićem, koji je solarnu zemunicu projektovao i sagradio.
Konstrukcija kuće je izvedena od hidrobetona (sličnog tipa kojim se prave bazeni) sa trostrukom hidroizolacijom da bi se izbegla moguća propuštanja vode. Preko dotične hidroizolacije je nasuto 50cm zemljanog omotača koji ima ulogu spoljašnjeg zaštitnog sloja, kako termičkog tako i zvučnog. Osim toga u kući je izvedena unutrašnja termoizolacija suprotno uobičajenim graditeljskim principima. Na pitanje zašto je tako urađeno, gospodin Milković je odgovorio da su ispitivanja na uzornim maketama pokazala da se bolja termička svojstva postižu bolje sa unutrašnjom nego spoljašnjom termoizolacijom.
Iako se kuća može svrstati u energetski efikasne objekte nažalost ne postoje konkretni podaci o količini generisane i sačuvane odnosno izgubljene energije tako da vlasnik objekta energetsku efikasnost meri finansijama na godišnjem nivou. Potrebno je napomenuti da postoje izvesni problemi ovog sistema u poređenju sa konvencionalnim vidovima gradnje stambenih kuća: Odabir lokacije (dotične principe je moguće primeniti u slučaju slobodnostojećih objekata sa pogodnom geografskom lokacijom dok bi primena u urbanim okruženjima bila znatno komplikovanija), zatim visoka investicija (prema rečima vlasnika kuća je potpuno isplativa nakon 40 godina) i problem održavanja (zemljani pokrivač zahteva aktivno održavanje od strane korisnika da kuća ne bi izgubila svoja osnovna svojstva).
Uprkos pojedinim nedostacima ovog primera solarne zemunice razvojno-istraživački centar Veljko Milković planira da usavrši postojeći sistem. Osnovne korekcije bi se svodile na pojednostavljivanje sistema da bi bio prijemčiviji pre svega tržišnim prohtevima. Osim toga u planu je i izvedba javnog objekta koji bi popularisao ovakav vid energetski efikasne gradnje.
Intervju sa inženjerom Aleksandrom Nikolićem posvećen kući može se videti na:
http://www.youtube.com/watch?v=Kfio6mnZVX8
dok se više informacija o Veljku Milkoviću i istraživačkom centru može naći na sajtu:
