Srbija konačno dobila Fond za energetske efikasnosti. Iz budžeta izdvojeno prvih 300 miliona dinara, koje će koristiti lokalne samouprave, kućni saveti, ali i domaćinstva, kojima je namenjeno čak 60 odsto sredstava. Novcem iz Fonda građani će, na primer, moći da zamene prozore ili nabave izolacioni materijal.


Prvih 300 miliona dinara izdvojeno je iz budžeta za Fond energetske efikasnosti, koji je Srbija konačno dobila. Taj novac od aprila koristiće lokalne samouprave, kućni saveti, ali i domaćinstva, kojima je namenjeno čak 60 odsto sredstava. Javnim pozivom Ministarstvo energetike će već sledećeg meseca izabrati banke koje će dati najpovoljnije uslove kreditiranja i sniziti kamate za poslove energetske efikasnosti.

U Srbiji 80 odsto kuća nema izolaciju i većina nije čak ni omalterisana, a stolarija je dotrajala. Upravo novcem iz Fonda građani će moći da zamene prozore ili nabave izolacioni materijal. I lokalne samouprave moraju da konkurišu sa konkretnim projektima energetske efikasnosti u svojim gradovima i opštinama.

Ministarka energetike Zorana Mihajlović rekla je da Srbija troši tri do pet puta više energije po jedinici proizvoda od zemalja Evropske unije, a dva do tri puta više od zemalja u okruženju.

"To je riznica i to je mogućnost da zaista uštedimo. Kada govorimo o domaćinstvima, da jednostavno smanjimo naše račune jer danas od kompletne energije koja uđe u jedan stan, između 50 i 60 odsto se baci", rekla je ministarka Mihajlović.

Merama energetske efikasnosti u Vladi računaju da godišnje mogu da uštede 500 miliona evra, a to je za dve godine jedan novi energetski objekat. Fond će se puniti i donacijama i povoljnim kreditima. Inače, sve zemlje Evropske unije imaju takav fond jer je energetska efikasnost prioritet.

"Veoma je važno da u celom svetu radimo na unapređenju energetske efikasnosti kako bi se smanjila potrošnja energije i uštedeli energenti za buduće generacije, smanjio uticaj klimatskih promena sa kojim ćemo se veoma brzo suočiti. Klima ne poznaje nacionalne granice, pa moramo da radimo na tome", kaže vođa projekta energetske efikasnosti Volfgang Šut iz GIZ-a.

I naša zemlja moraće da poštuje sve stroža pravila Evropske unije u toj oblasti. Direktive o racionačnoj potrošnji energije obavezuju zemlje članice da već od juna godišnje renoviraju tri odsto starih građevina, i to najpre u državnom vlasništvu.

Izvor: rts.rs
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet sa sajta rts.rs)

Foto: Sxc.hu